MEĐU VRATIMA OD GRADA

Vrata su otvorena i most je spušten. Može se

izaći ili ući: kao vojnik, komedijaš, kmet –

kao gospar ili njegov služnik.

Ja stojim među vratima od grada, pouzdano

ne izlazeći, još odlučnije odbijajući misao

na ulazak. Od dvije mogućnosti – napadač

niti branitelj. Odoljevam

svakom pozivu.

Htio sam da mogu stati u onaj

ma kako beskrajno skučen

prostor

između vratnica

koji ostaje neispunjen i kad se vrata gradska

zatvore.

Milan Milišić 

Zgrad

(1984)

B I J E L O

Kada sam se rodio nisam namjeravao postati čovjek. Dan je bio svijetao. Iz mračnoga roga smještenoga u dnu, želja mi je bila biti bijelo bijelog, plavo najplavijeg plavog, zvuk unutar zvuka, sjena ni od kakva predmeta. 


Kada sam se rodio nadao sam se da ću preko tijela, zakoračivši jednom nogom, izaći tamo gdje ne znaju moje ime i ne čekaju moju smrt, da ću biti odsutna rečenica, čista, bogata, udaljena od svake krivice, udaljena od svake udaljenosti. 


Kada sam se rodio, nisam namjeravao postati čovjek. Imao sam valove i nebesa, sve da se nikada ne zaluta, imao sam bijelu pučinu na svakom mjestu. - To sada znam kada govori ZVIJEZDA: 

To što sam mislila 

da je 

to je 

praznina. 

Dobro i zlo 

riječi su. 

To što se 

što me 

mijenja 

Bog je. 

Samo nebo 

zadivljujuće apstraktno 

i bez akcenta 

postaje mi ime. 

Danijel Dragojević 

Izmišljotine 

Naprijed, Zagreb, 

1976. 

Vladimir Đurišić

Imanuel ili Emanuil 

Veri u Luvru

U pozadini poznat pasaž iz Bacha, 

nametnut kao pejsaž kojim plove 

hermafrodit statue, troruke Leonardove 

siluete, ogledala superega lišena straha. 

Marija sa djetetom, čempresi i Ana, 

Josif opravdano odsutan. Zatvorenik sabotira 

odgovor koji se kao pitanje kotira. 

Dijagram razglednica bivših dana 

pjesnikovu trasu nedoumica poništava 

i rotira pjesmu prema svijetu. Njeni nabori - 

cvijeće kroz cijevi, koža, u polumraku stasava 

pripravna promjenljivost pripadnika i dugo gori. 

Fotogenični ranjenik kao trubu istura butnu kost. 

A da sumnjiv ne izgleda stih je svezan u vrstu 

kao dokono modro more što je zgušeno 

u kratkovidi opal na jastučastom prstu. 

Nečiji smjerni pogled i naša slutnja zatim 

da ono što iza se krije zvati sumnjivim se može, 

u najmanju ruku. Čežnja za ženama prsatim 

briše i takve slutnje i žudi miris kože 

kakvim bi i djeca anđeli mogli mirisati 

dremnuvši na kumulusu iz italijanske reklama. 

Tu je i ptičije grlo da objasni, za dame, 

sklad stiha, mirnu rimu i kako disati pravilno 

u prisustvu oslikanog sveca. Svrab dlijeta 

u smradu čekića. U drvetu, ikona se dosađuje silno, 

a dogma struji kroz stabljiku cvijeta. 

Vladimir Đurišić (1982) 

iz Antologije nove poezije YU prostora, 

Grigorije Dijak, Podgorica, 2009.

Radovan Ivšić

Narcis

fragment iz poeme

narcis se

______okreće

____________od dubokih šuma

gleda u tankome

____________prozirnom

___________________lišću

sama

___ u šutnji

________ sa žalosnim šljunkom

voda

___ tihim odlaskom

______________valova

ponesen

______dišući

__________zasjenjen

šumom

______nad

______ koljenima

krhkim trskama

___ ___ ___ _ruke te nježne

___ ___ ___ ___ ___ ___ te sanjane

zaljevima

___ ___pješčanima

___ ___ ___ ___ ___ gdje

pritajena

___ ___na tihim

___ ___ ___ __oblucima

voda

___ do blage tame

___ ___ ___ ___ školjeva

list

___ do lista

___ ___ _buja na grančicama

da sakrije

___ ___ tihe

___ ___ ___ vidike

modra ta ljubav

___ ___ ___ _tebi ću

sada se njemu

___ ___ ___ i vriježe

___ ___ ___ ___ _ opiru

pokreću

___ __tamnim

___ ___ ___ raslinama

i zapliću

___ ___ ta mala

___ ___ ___ ___ koljena

goleme

___ _plojke

___ ___ _odasvud ga diraju

u noći

___ _izgubljena

___ ___ ___ ___ kraj dubokih virova

krošnje

___ __ga dižu

___ ___ ___ od njegovih koraka

nose ga

___ ___ brže brže

___ ___ ___ ___ šumnim tamninama

što će

___ ruke te tihe

___ ___ ___ ___ te snivane

u noći

___ _od krošanja teških

___ ___ ___ ___ ___ nošenoj

ah

___ nikada

___ ___ _kaže

i

_tamno

___ ___ se okreće

i gle

___ kraj njega

___ ___ ___ dohodala valovima

voda

___ mu plaho

___ ___ ___ pogladi ruku

oplakuje

___ ___ dalje

___ ___ ___ niz plavi pijesak

hujana

___ __i malo je

___ _____ __miluje

prepušten

___ ____dahu

___ _____ __šutljivih valova

na glatkoj obali

___ _____ __batvo

___ _____ _____ __se giba

pretvara se

___ _____nježno

___ _____ _____u čudnu trstiku

noć otvara

___ ____na tihi

___ _____ ____šljunak

voda

___ voda

___ ___voda

šumorne

___ ___ruke

___ _____ _čine u snove

i kako mu

___ ___govori

___ _____ __tihim ribicama

narcis je

___ __pokriva

___ _____ __plahu od noći

Radovan Ivšić (1921-2009)

Narcis,

1942.

Iz Agona: Uroš Kotlajić

čitati uz "time of no reply"

Beleške za krv – vikend

pred

Ona je rekla: ,,Da, ja idem u te prolaze u kojima nema smisla, i ostajem tamo, vrlo često

U koje prolaze

Čekam da mi nešto kažeš, čekam sam zvuk
jer nemam osećaja

U koje prolaze

Ona je rekla: ,,Ja često idem u te prolaze, u kojima nema smisla, znaš, u te prolaze

Kada brzo promiče ne vidim joj lice od
snega
kašalj joj trese vrat, vrućina nosi košulju

Ja odlazim nekad, u te prolaze, znaš, u kojima nema smisla

leti
zimi
kada su kaplje manje od tragova
još pet listova dok stoji na tanjiru
kada u kući nema ukućana,
sluge su na odmoru deca na livadi

Uzima sladoled vrlo nepristojno, prstima

Pušta da joj se kaplje slivaju između prstiju znaš govori nikada ne pravi pauzu
ne želi da joj neko upadne u reč ovde je samo iluzija da je trava na ovoj livadi
ja znam ja sam prolazila kroz te prolaze

Dva tužna sovina oka joj liče na dečija

Dve kandže na ptice

Dva crna luka na grudi

Jedan kolut u provaliju

jedan za rođendan, veseo

Na predelima ispeglanim u pari između nosa i jagodica, ispod naočara

dva tužna sovina oka kojima trepće pred svima

Okupljene devojčice čekaju džokeja, landrover
boca na ledu, pena na obrazima, obarač u kukuruzu
njene male gaćice nedovoljne za oblak ali zato za žudnju

Svejedno

Ona zna te prolaze koje ne znam koje ja ne znam Kako je to moguće?

Čovek bomba

Bio je ušao u trolejbus, video sam ga
teget buđ njegove kragne
dugačke masne uvojke

Koji na suncu ostavljaju sjaj zlata

kao anđeli, mala crna sunca koja padaju

a koja niko ne vidi

Misleći da je u pitanju odsjaj ivice prozora sa spoljašnje strane

Misleći samo na ljubav

silina

Video sam sebe kako ulazim u kabinet trolejbusa, on priča
i kako savijam
bele listove hartije
i kako zovem sekretaricu
da uđe

Čovek-bomba veliki kao vodopad

čovek iznenađenje
teget mantil
košulja nika drejka

jeftine mamuze na divljim
nogama

Mi smo čekali Drejka da se pojavi na igralištu
iako smo znali da je on mrtav

ali šta ti je povezanost
čekali smo ga

Paralelni grad Paralelni grad

pojavljuju se samo u pričama koje slučajno odvoje tvoje
uvo u kafeu dok sediš sa prijateljima i piješ kiselu vodu

Znajući da ispod šanka jetra krišom postaje zastava
zavesa krišom postaje omča okvir postaje provalija
i tako dalje svaka stvar postaje svoja mračna verzija

u njihovim pričama (oni nas čekaju)

koje si uhvatio krajičkom svog izgubljenog smisla

treba ih samo pratiti do natpisa

SAMO ZA (...)
gutaju kašikama svu težinu dok ne nestane

tu čekamo

trenutak

da počne

http://www.agoncasopis.com/Broj_17/poezija/1_uros_kotlajic.html

AGON br. 17

Sedamnaesti broj časopisa Agon u rubrici prevedena poezija čitaocima predstavlja pesnike Krakovske avangarde, pokreta koji je bio aktivan tokom dvadesetih i na početku tridesetih godina 20. veka u Poljskoj. Uopštenu književno-istorijsku konotaciju ovog pokreta u uvodnom tekstu mapira prevoditeljka Biserka Rajčić, nakon čega slede pesme najznačajnijih predstavnika Krakovske avangarde: Tadeuša Pajpera, Julijana Pšiboša, Jana Bženkovskog i Jalua Kureka.

Rubrika poezija predstavlja pesme Uroša Kotlajića, Slobodana Ivanovića, Miloša Petkovića i Marka Vujoševića.

Rubrika o poeziji donosi temat o eksperimentalnim američkim pesničkim pravcima 21. veka, Konceptualizmu i Flarfu. Temat je priredio Nikola Živanović koji je autor i jednog uvodnog teksta, dok je drugi uvodni tekst napisao Vladimir Stojnić. Priređivač temata je odabrao tekstove Keneta Goldsmita, Vanese Plejs i Roberta Fitermana, Vanese Plejs, Dru Gardnera i Majkla Gotliba, a ove tekstove, kao i ilustrativni primer poezije Konceptualizma i Flarfa sa engleskog je preveo Vladimir Stojnić.

Uživajte u čitanju!

uredništvo Agona

www.agoncasopis.com

Svetski dan poezije

U sredu, 21. marta, u organizaciji Kulturnog centra Beograda biće obeležen svetski dan poezije. Ovogodišnji jednodnevni program, pod geslom Poezija vs. Recesija, u saradnji sa KCB, uređuju Bojan Vasić i Vladimir Stojnić.

Program svetskog dana poezije

SAUČESNIŠTVA
12.00 – Poeziju Petrua Krdua čitaju: Tanja Kragujević, Radmila Lazić, Dubravka Đurić, Milica Lilić Jeftimijević, Dragana Mladenović, Vasa Pavković, Mileta Prodanović, Jelena Marinkov, Gabrijel Babuc
12.00 - 22.00 - Kolaži i poezija Tatjane Cvejin (video-prezentacija)

IMAGOLIRICA
13.00 –Izlog KCB-a, Trg republike 5
Otvaranje izložbe fotografija pesnikinja i pesnika nove generacije
Autor: Danilo Lučić

12.00 – 22.00 - KIKIRIKI I DŽABE PIVO (Peanuts og fri rad) – filmsko putovanje kroz dansku scensku poeziju (64 m, 2009); sa prevodom na engleski

POEZIJA VS RECESIJA

urednici Vladimir Stojnić i Bojan Vasić

17.00 - Restrikcija ili restrukturiranje: potrošnja i proizvodnja poetskih modela)

Učestvuju: Dejan Ilić, Dubravka Đurić, Alen Bešić, Nenad Šaponja i Biljana Andonovska;

Moderatori: Vladimir Stojnić i Bojan Vasić


19.00 - Bilans stanja
Poeziju čitaju: Nikola Vujčić, Milovan Marčetić, Mirjana Simović, Ljiljana Đurđić, Jelica Kiso, Bojan Savić Ostojić, Tamara Šuškić, Danica Vukićević, Petar Miloradović, Vladimir Kopicl, Miloš Petković i Ognjen Petrović;

Moderatori: Jelena Milinković i Bojan Vasić